Naslovna Egzoticne cvetnice Egzoticne zimootporne Egzoticne mirisljave cvetnice Egzoticno voce Citrusi Galerija Kontakt
Egzotične zimootporne biljke
Kliknite na sliku za uvećanje
Opis biljke
Uputstvo o nezi biljke
7
 
Bambus uskolisni (Philyllostachys aurea) u saksiji raste do 2m u visinu, a u otvorenom zemljištu (bašta, dvorište) do 3 m. List je tamno zelene boje, dužine oko 10cm i širine oko 1,5cm. Izdanci koji izbijaju iz zemlje u toku vegetacije prerastaju u čvrste grane i formiraju grmove bambusa. Kod uskolisnog velikog bambusa karakteristični su uočljivi predivni prtenovi na granama, razmak između prstenova je od 10-15 cm, ujedno uočljiva je i brazda koja prostire dužinom grane između prstenova. Na prstenovima su bočni izdanci bambusa (dva do tri dužine 10- 50 cm na kojma se nalaze listovi), oni zapravo  daju taj efekat da je grm gušći i bogatiji. PREPORUČUJEMO jer bambus je jedna plemenita biljka, elegantnog je izgleda, dekorativan, uklapa se u svaki ambijent i naravno oplemenjuje prostor u kome se nalazi.
  Bambus uskolisni visoki, uskolisni patuljasti i širokolisni su tolerantni odgovara im STANIŠTE koje je izloženo direktnim suncem ili je u polusenci. U letnjem periodu bambusima prija obilnije i češće zalivanje. Takva pogodnost se koristi i tako što se bambusi vrlo često sade u blizini jezera, vodoskoka, potoka ili nego druge vodene površine. Bambusi u kombinaciji sa vodom stvaraju prijatan harmoničan i opuštajući ambijent. Po pitanju zemljišta su takođe tolerantni tako da im odgovara blago kiselo do Ph neutralno ZEMLJIŠTE. U zemlju u koju ćemo saditi bambuse preporučljivo je dodati pesak jedinicu (najviše deseti deo), da bi dobili određene karakteristike zemljišta – rastresitost, propusnost i u letnjem periodu stabilnost i produženo dejstvo vlažnosti zemljišta. Bambusi pored toga što mogu biti posađeni u otvorenom zemljištu izuzetno su dekorativni i u saksijama. Pošto relativno brzo rastu u prolećnom periodu kada je presađivanje, uglavnom se presađuju iz manje u znatno veću saksiju za 5-6 brojeva. One sorte koje znatno sporije rastu i nisu robusne (u ovom slučaju uskolini patuljasti bambus), presađuju se u saksije za 2-3 broja veće saksije. Adekvatna PREHRANA za bambuse je, prehrana za lisnate biljke koja se koristi foljarno na 15-20 dana, ako je biljka u saksiji prehranu možemo koristiti i pri zalivanju na 10-15 dana. OREZIVANJE bambusa nije neophodno, možemo eventualno ukoliko želimo da ga proredimo da svaku drugu ili treću granu odrežemo pri dnu. Bambus je izuzetno čvrst tako da odrezane njegove grane mogu poslužiti kao potpora (štap, podupirač) nekim drugim biljkama (puzavicama, stablašicama). BOLESTI: bambus ne napadaju nikakve bolesti.  
 
     
Bambus uskolisni    
     
8
 
Bamus uskolisni patuljasti maksimalno raste u visinu do 1m, kompaktan i sporo raste (za razliku od većine bambusa koje karakteriše brzi rast). Razmak između prstenova koji se nalaze na granama je oko 8cm, prstenovi nisu uočljivi jer su zaklonjeni lišćem. Listovi se nalaze na lisnim drškama (dužine oko 7cm), izbijaju iz prstenova i grupisani su, nisu veliki dužina im je oko 7 cm i širina 1cm. Pogodan je za manje prostore i saksije, kod većine bambus izdanci (nove grane) izbijaju i po nekoliko metara od matične biljke, kod njega to nije slučaj. Njegovi novi izdanci se pojavljuju iz zemlje uz samu matičnu biljku na par centimetara udaljenosti, što ga čini izuzetno kompatnim i neagresivnim.
 
     
Bambus uskolisni patuljasti    
     
6
 
Bamus široklisni (Pseudosasa japonica) raste u visinu u saksiji do 2m, a u bašti do 3m.Raste žbunasto, žbun nastaje od izdanaka koji izbijaju iz zemlje i u toku jedne sezone dostignu svoj maksimum  zrelosti odrvene i formiraju se u grane bambusa.Na granama se nalaze slabije uočljivi prstenovi (razmak između prstenova je oko 13cm) iz kojih izbijaju dve ili više lisnih drški dužine pet ili više santimetara. Na svakoj lisnoj dršci se nalazi 4-5 ili više velikih listova dužine oko 18 cm i širine 2,5 cm. Tako veliki i mnogobrojni listivi ovom bamusu stvaraju bogatu lisnu masu koja je predivan ukras u letnjem isto tako i u zimskom periodu (bambus širokolisni je zimzelen).
 
     
Bambus širokolisni    
     

9
 
Baštenski limun (Poncirus trifoliata) kao i što sam naziv ukazuje može u našoj kontinentalnoj klimi da prezimi u bašti (izdržava do -25°C). U proleće neposredno sa listanjem formiraju se pupoljci, nakon kojih se otvaraju divni veliki beli cvetovi (cvetovi su veći od cvetova drugih sorti limunova). Još jedna neobičnost mu daje draž, to su listovi koji su drugačiji od ostalih citrusa. Nakon cvetanja se formiraju plodovi koji su neobični i interesantnog loptastog oblika. Plodovi su u jesenjem periodu dozreli obojeni zlatno žutom bojom (plodovi nisu tako ukusni ko ostale sorte limuna). PREPORUČUJEMO jer ima aromatičan i egzotičan miris ploda, ukus podseća u isto vreme na limun i dunju.
  Limunu baštenskom (poncirusu trifolijata) odgovara sunčano STANIŠTE letnjem periodu. ZEMLJIŠTE koje mu odgovara trebalo bi biti blago kiselo.Ne odgovara mu krečno zemljište, u tom slučaju može dobiti blagu hlorozu koja je vidljiva po listovima tako što obod lista nema tamno zelenu boju već više svetlu i prozračnu. Ukoliko sadimo u otvoreno zemljište, a  krečno je preporučljivo je zakiseliti ga oko korena (tresetom, iglicama od četinara), ako je sadnica u saksiji dodati adekvatno namensko zemljište. Da bi ste pročitali ceo tekst kliknite ovde.  
 
     
Limun baštenski    

 
Lagestroemija (Lagestroemija indica), Lagespremija ili Lagestromerija u beloj, crvenoj i ljubičastoj boji (postoji i roze) kako je zovu još i indijski jorgovan. Poreklom je iz severnog dela Indije cvetovi pomalo podsećaju na jorgovan ali cvetovi su bogatiji i raskošniji nego kod jorgovana i cvetanje daleko duže traje. Lagespremija je jedna predivna biljka koja raste kao drvenasti (zrele grane čak i one natanje su drvenaste) grm (ukoliko nije orezana i formirana), ukoliko se formira kao stablašica deluje elegantnije, kompaktije i cvetanje je bogatije. U kasnom jesenjem periodu odbacuje list i preko zime miruje do ranog proleća. U proleće kada krene vegetacija iz prošlogodišnjih grana izbijaju izdanci iz kojih formiraju mlade grane i listovi. Listovi su mali, sjajni, zbijeni i izuzetno dekorativni tamno zelene boje sa naglašenom narvaturom elipsoidnog oblika dužine oko 3cm i širine 2cm.
Nakon formirane bogate lisne mase krajem juna – početkom jula (u zavisnosti od boje, neke cvetaju ranije neke kasnije) na vhovima najsnažnijih, a potom i ostalih grana izbijaju cvetni pupoljci koji su u formi grozdova. Cvetanje Lagestromerija (naročito prvo) je izuzetno bogato tako da kada se formiraju pupoljci na cvetnim granama imamo utisak da su pred nama grazdovi sa puno malih bobica. To su ustvari nabrekli pupoljci koji kada se otvore prirede nam neverovatan cvetni praznik. Cvetovi su formirani od nežnih talasastih i čipkastih latica koje tako kreirane cvetanje čine raskošnijim i bogatijim. Prvi najbogatiji cvetni talas traje oko mesec dana, cvetanje se nastavlja sa nešto slabijim intezitetom do početka ili kraja septembra (u zavisnosti od teperature). Pored predivnog cvetanja Lagespremije imaju još jednu interesantnu i neobičnu karakteristiku, a to je da imaju prelepo i neobično stablo. Kako je biljka starija tako joj se kora na stablu ljušti i vremenom prelazi u svetlu skoro belu boju, koja kao kontrast u odnosu na ostale delove (grane, cvet i list) deluje upečatljivo i efektno. PREPORUČUJEMO jer je retka, neobična, interesantna i bogato cveta.

 

  Lagestromerija bela, crvena, ljubičasta su biljke kojima odgovara sunčano STANIŠTE. To su biljke poreklom iz podnevlja u kome ima puno sunca (severni deo Indije) po čemu su dobile naziv indijski jorgovan. Posebna pogodnost je ukoliko ih sadimo kraj zida ili kuće jer je u takvom mikroklimatu znatno toplije što im u potpunosti odgovara (ranije cvetaju, produžava im se u jesen period cvetanja). Ogovarajuće ZEMLJIŠTE bi trebalo biti blago kiselo bez velikog procenta azota i sa velikim procentom mikroelemenata u sebi. Ukoliko su posađene u saksiji u prolećnom periodu presaćivanje se vrši iz manje u veću za 3-4 veću saksiju. PREHRANA za saksijske biljke se obavlja na 10 dana pri zalivanju prehranom za cvetnice, a folijarno mikroelementima (gvožđe, bakar, bor, molbiden, itd.) na 20-30 dana. Ako su sadnice u otvorenom zemlištu (bašta, dvorište) prehranu za cvetanje koristimo folijarno (ne u zemlju da ne ugrozimo naše zemljište hemijskim preparatima)  na 15 dana folijarno, a mikroelemente takođe folijarno na 30 dana. Preporučljivo je redovno ZALIVANJE naročito u letnjem periodu kada lagestromerije prave pupoljke i cvetaju (cvetanje će biti bogatije). OREZIVANJE lagespremija obavljamo u proleće po kretanju prve vidljive vegetacije na starim granama. Orezivanje prvih godina može biti u svrhu formiranja sadnice, pošto se lagespremije formiraju kao grm, a izuzetno zahvalna i interesantna može biti forma stablašice. Stablašica ce formira tako što ostavljamo centralnu granu kao stablo, a sve bočne izdanke uklanjamo i sve tako do željene visine (1m - 1.5m ili već ...). Na željenoj visini formiramo krošnju u obliku lopte. Sem orezivanja radi dobijanja željene forme preporučljivo je prolećno orezivanje na 2-3 kolena (sve iznad 2-3 okca rezom makaza ukloniti), jer time postižemo kompaktnost (što je uočljivo naročito pri cvetanju) i cvetnost (cvetovi su bujniji i krupniji). BOLESTI: lagespremije ništa ne napada (ukoliko se desi da se pojave biljne vaši u proleće na vrhovima grana, a ne nestanu posle par dana preporučljivo je isprskati adekvatnim insekticidom).  
Lagestroemija bela
 
Lagestroemija ljubičasta
Lagestroemija crvena
 

11
 
Banana musa (zapravo to su čitave familije) naša (naša zato što je na našem prostoru prisutna desetak godina) je aklimatizovana,  samim tim ima mogućnost uz adekvatnu zaštitu da prezimi u bašti. Maksimalna visina u saksiji je 2m, a ukoliko se posadi u dvorište dostiže visinu do 3m. Njeni izuzetno dekorativni ogromni listovi mogu dostići dužinu do 90cm i širinu 30cm,  ukoliko se neguje u zatvorenom prostoru, listovi su veći i nežnije strukture. Banane od svojih listova formiraju stablo, a novi izdanci izbjaju iz gomolja koji se nalaze pri dnu stabla. Za vrlo kratko vreme ukoliko gajimo adekvatno našu bananu imaćemo pravu malu banana šumicu (pored velike banane formiraće se novi izdanci). Karakteristika banana je da nakon formiranja ploda glavno stablo uginjava (nakon završetka svoje svrhe, donošenja ploda, suši se). Zato pored velike banane ostvljamo 2-3 manja izdanka kao generacijsko nasleđe.
  Banana je biljka kojoj odgovara sunčano STANIŠTE, mada uspeva i u polusenci. Većina banana u našoj klimi ne može u zimskom periodu opstati ukoliko je posadimo u otvoreno zemljište, ali ova može ukoliko joj pružimo adekvatnu zažtitu. Adekvatna i odgovarajuća ZAŠTITA od hladnoće u zimskom periodu se postavlja krajem oktobra. Prvo što radimo je uklanjanje listova, u zavisnost od visine (1m, 1.5m) postavljamo (ubadamo u zemlju) četri štapa u prečniku oko 80cm (u sredini je banana), nakon toga oko štapova postavljamo mrežu i tako pravimo posudu. Unutrašnjost posude ćemo ipuniti listom ili slamom, do 30 cm iznad banane. Da bi ste pročitali ceo tekst kliknite ovde.  
 
     
Banana musa    
     
Legenda
Mirišljave biljke Obilno zalivanje
Direktno izlaganje suncu Visina biljke
Polusenka Podnosi temperature do -5° C, 2 pahulje do -10° C, 3 do -15° C itd.
Minimalno zalivanje Podnosi temperature do 0° C
Umereno zalivanje Podnosi temperature do +5° C
Period cvetanja (meseci u godini kada biljka cveta)
  1 2  
Egzotične cvetnice Egzotične zimootporne biljke Egzotično voće Egzotične mirišljave cvetnice Citrusi
cvetnice zimootporne voce citrusi
Copyright© Sunce Juga Sija
Svi tekstovi i fotografije su vlasništvo autora i nemogu se koristiti bez odobrenja
  Design by: sErGiO